Налази се у северозападном делу Тврђаве. Саграђен је 1890. године за смештај Картографског оделења Српске војске, а касније је ту смештена и Прва подофицирска артиљеријска школа. У Првом светском рату га бугарски окупатори претварају у затвор за заробљене устанике и родољубе, које су одатле изводили на стрељање у ров Тврђаве. Између два светска рата објекат је коришћен као касарна.

Ради се о приземном објекту, правоугаоне основе, са неокласицистичком чврстом и симетричном формом, карактеристично за тадашњи начин изградње војних објеката. Фасада је рашчлањена рустичним полустубовима са имитацијом квадера. Наглашени су венци, кровни је јаче профилисан од нижег кордонског. Зидови имају хоризонтално изведене фуге у малтеру, а оквири прозора су плитко профилисани.

Војска напушта Тврђаву 1959. године, по проглашењу читавог комплекса за споменик културе и од тада у овој згради почиње да ради Историјски архив, изузетно значајан центар архивске грађе овог дела Србије