Монументални објекат, на углу улица Вожда Карађорђа и Орловића Павла, изграђен је 1931. године за филијалу Државне хипотекарне банке. Пројекат је урадио Београдски архитекта Војин Митровић. Монументалношћу и чврстином објекат је требало да пружи грађанима веру у Државу и поверење у Банку, као озбиљну институцију.

Банка је радила до Другог светског рата, а после ослобођења од Немаца, у згради  је смештена Главна пошта која се ту налази до данас.

Објекат је пројектован у духу француског академизма. Доминира чеони улазни део у полукружној форми, са четири полустуба, између којих су рељефне композиције са представама жена, а на лучном архитраву, изнад богато обрађеног венца, налазе се фигуре мушкараца у природној величини. Бочни делови фасаде су ризалитима одвојени од чела и нису посебно обрађени.

У приземљу је шалтерска сала са стубовима, један изузетно репрезентативан простор, урађена у вештачком мермеру.