На путу од Ниша ка Нишкој Бањи, некадашњем цариградском друму,  као опомену Србима, Турци су од 952 лобање палих српских устаника у боју на Чегру 1809. године сазидали кулу. Српски војвода Стеван Синђелић је, видећи да се насртају Турака неће моћи одолети, пуцао у барут и тако дигао у ваздух себе и остале устанике, али и велики број Турака.

Настала по наређењу турског команданта битке на Чегру Хуршид паше у циљу освете и застрашивања становништва, подигнута је ван града, на чистом простору покрај цариградског друма, како би се што боље видела. Лобање  узидане у кулу биле  су распоређене у укупно 56 редова са по 17 лобања у реду. Данас их је преостало 59.

По ослобођењу Ниша, већ 1878, над кулом је подигнут заштитни кров на четири стуба, а 1892. године капела, чиме је коначно заштићена од пропадања. Капела је изграђена према пројекту Димитрија Т. Лека, са основом у облику крста. У порти капеле је 1938. године подигнута биста Стевана Синђелића урађена у бронзи. На постаменту бисте се налази рељеф у бронзи са мотивима битке.