Налази у комплексу Саборног храма. Представља резиденцију Владике нишког, старешине Епархије нишке, која покрива велики део југоисточне Србије.

Пројектовао га је познати српски архитекта и професор архитектуре Александар Дероко са својим асистентом, касније такође познатим професором, Петром Анагностијем. Градња је започета 1940. године, пред почетак Другог светског рата, а завршена је 1954. године.

Ово репрезентативно здање је архитектонски обликовано уз коришћење елемената старе балканске градске архитектуре, са карактеристичном широком стрехом, витким димњацима са типичним капама, као и еркерима на угловима, који имају аркаде у низу, по угледу на доксате. Главна фасада има наглашену симетрију, што потенцира и улазни трем са аркадама. Препознатљиви су и утицаји модерне кроз уоквиривање прозора у хоризонталне низове. Својим изгледом асоцира на архитектуру конака у комплексима старих православних манастира.