У улици Димитрија Туцовића, зграда која се налази источно од данашње станичне зграде, део старе железничке станице изграђене 1884.године, престала је да служи тој намени 1979.године, када је изграђена нова железничка станица. Станица је пројектована као комплекс од 5 објеката: станична зграда (П+Г), службена зграда и телекомуникациони центар (П+3), друштвени објекат (П+1) и продавнице (П+0). Станица је пројектована 1971. године од стране Биора за пројектовање ЗЈЖ у Београду, а пројектант је арх. Константин Крпић.

Станична зграда у приземљу има пространи хол-вестбил, чекаоницу са шалтерском службом, биро за информације, гардеробу и продавнице, а на галерији се налази ресторан са кухињом, бифе и велики салон за конференције. Конструкција изнад хале је од касетираних плоча ојачаних ребрима, а изнад приземља је ситноребраста ливена таваница. Изграђена је у бетону који је споља антихидроскопни-пластифициран, а унутра сиров у ренданој оплати. Занатски радови изведени су у мермеру, побакарисаном лиму, алуминијумским профилима, венецијанском мозаику, месингу керамици и стаклу.

Изведена у чистим стереометријским формама, зграда у целини нагиње неомодернистичкој кубистичкој архитектури.