Изграђена је 1894. године за потребе једне од првих акционарских банака – Нишке задруге за међусобно помагање и штедњу, која је основана 1888. године.

Поменута банка је после Првог светског рата била позната и као Радикални завод, јер су у њеном Управном одбору били радикали. Била је врло постојана банкарска институција све до краја њеног постојања 1941. године. После завршетка Другог светског рата зграда је и даље је коришћена као банкарска установа, а у њој је основана „Градска штедионица“, као прва послератна банкарска институција у Нишу. Након седам деценија у функцији банкарства, у зграду је 1963. године, одлуком власти, усељен Народни музеј.

Изграђена је у духу западноевропског градитељства са мешавином стилова у духу еклектике. Високоприземна је, са посебно назначеним истуреним улазним делом, као и великим, мајсторски изведеним, дрвеним двокрилним улазним вратима.

Ентријер објекта је реконструисан 2006. године, по пројекту нишких архитеката Александра Кековића и Марјана Петровића. Данас се у згради налази стална музејска поставка „Археолошко благо Ниша“, која осликава наше богато историјско наслеђе.