Налази се у близини Тврђаве, дуж десне обале Нишаве, између кеја, Универзитетског трга и улица Шуматовачке и Добричке. Својим положајем, величином и архитектуром, представља најрепрезентативније остварење међу јавним објектима Ниша.

Грађење ове монументалне грађевине, за потребе Окружног начелства нишког округа, започето је након ослобођења од Турака, 1882. по пројекту непознатог бечког архитекте, а завршено 1886. године. Тада угаона зграда са два крила, имала је спрат и приземље и главни улаз са кеја. Године 1925. надзидан је други спрат, а 1934., када је зграда већ била седиште Моравске бановине, дограђено је крило у Улици Шуматовачкој, по пројекту арх. Александра Герценвица. Коначно, 1935. завршенo је троспратнo лучнo прoчеље по пројекту арх. Петра Гачића, чиме је уобличен данашњи изглед.

Архитектура најстаријег дела зграде је у духу средњоевропског академског класицизма са елементима неоренесансе. На овај еклектицизам надовезала се, веома вешто, доградња објекта, осавремењена рустично обрађеном фасадном пластиком са модернизованим класицистичким елементима, као и једноставна и монолитна улазна партија са лучним аркадним тремом.

Овај бисер нишке архитектуре рестаурирана је 1977. и 1986. (арх. Милорад Војиновић), а у њему се од 1966. године налази ректорат Нишког универзитета