У улици Генерала Милојка Лешјанина, делимично заклоњен Џамијом, једним од ретких сачуваних споменика турског периода, изграђен је 1959.г. овај изузетно добро пројектован школски објект. Аутор је Иван Антић, један од најзначајнијих српских архитеката из периода после Другог светског рата, професор Архитектонског факултета у Београду и академик САНУ.

Зграда има четири полунивоа, са учионицама на обе стране подужне фасаде, четири улаза у јединствен хол, са четири степеништа (ради бржег протока ђака) и атријуме у централном делу. Три учионице са уличне стране својим истакнутим  волуменима формирају динамичну контуру објекта, као контраст мирној хоризонтали – колонади приземља обрађеној у камену. У периоду касне Модерне велика пажња се поклањала добром функционалном решењу јавних објеката, чему је доприносио принцип слободног развоја основе и повезивања простора.

Почеци занатских стручних школа у Нишу везују се за 1883.г. када је основана „Женска раденичка школа“. Овде је 1959.г. почео са радом Центар за економику домаћинства а данас су ту смештене Школа моде и лепоте и Прехрамбено – хемијска школа.