Налази се на Тргу Краља Милана, централном градском тргу који је дуго година носио назив Трг ослобођења, и радикално је реконструисан у време опште тенденције уклањања објеката аутентичне варошке архитектуре с почетка 20. века. Аутори усвојеног решења са урбанистичко-архитектонског конкурса из 1954.г. су Здравко Ћук и Здравко Ликић.        

Комплекс је завршен 1965.г. и састоји се од више делова различитих намена, спратности и волумена – хотелски блок са салама ресторана и кафане, фоаје и велика биоскопска сала (никад довршена), мала сала, административни четвороспратни тракт и северно крило експрес-ресторана. Првобитна намена 12-то спратне куле, Дом синдиката, преиначена је током градње у хотел са 14 спратова (прерада статичког прорачуна Десимир Данчевић). Фоаје сале је преуређен за Робну кућу а у административном делу је смештен Раднички универзитет.

По урбанистичкој концепцији, архитектури (наглашене хоризонтале мезанина, колонаде у приземљу), по обради и детаљима („зид-завеса“) ово је типичан пример Интернационалног стила. Партерно уређење трга је изведено по конкурсном решењу (Б.Јовин, М.Јовин и С.Темерински) из 1990.г. Северозападни тракт је реконструисан 2008.г. (Саша Буђевац), без битног нарушавања иницијалне архитектуре.