Налази се на простору обухваћеном Тргом Мије Станимировића и улицама Димитрија Туцовића и Војводе Путника. Подигнута је за потребе инжењеријске касарне почетком овог века, око 1900. по пројекту београдског архитекте Данила Владисављевића. Саграђена је у оквиру дворишта повлачењем у односу на регулационе линије, а састоји се од приземља и два спрата.

Својим спољним изгледом не само да одаје утисак масивности, већ и у архитектури симболише неку врсту традиционалних облика фортификацијских објеката попут замкова, са надвишеном доминантном средишњом кулом у осовини главног фасадног тракта, орјентисаног према тргу, као и угаоним полигоналним кулама са зупцима на врху и рустичним венцима.

Са свим својим обележјима, зграда инжењеријске касарне је представник романтичарских схватања у српској архитектури, под утицајима минхенске и ахенске школе тога времена.

И данас служи својој намени.