Налази се у центру града, поред нишавског парка и кеја. Изграђена 1890. као кафана „Велики булевар“, била је крајем XIX века средиште друштвеног и културног живота Ниша, а једно време и сцена позоришта „Синђелић” (касније „Народно позориште“) и других путујућих дружина. Од 1903, када је откупљује војска, до 1941. у згради је Официрски дом, потом официрска менза, од 1970. Дом младих, а сада припада Народном музеју.

Пројекат зграде се може приписати архитекти Ивану Козлићу. Скромна обрада фасадних површина плитким пиластрима са канелурама и полукружним тимпанонима изнад прозора само је назнака еклектичном приступу и сведеном цитирању елемената историјских стилова на овој приземној грађевини.

Зграда Официрског дома је споменик изузетне историјске вредности као средиште политичког и скупштинског живота Србије на почетку Првог светског рата, у коме је Народна скупштина Србије изгласала Нишку декларацију 7. децембра 1914, а Конгрес Југословенског одбора усвојио Нишку резолуцију 6. маја 1915, чиме је постављен темељ уједињењу и стварању југословенске заједнице.