Изграђен 1900. године по пројекту непознатог архитекте, отпочео је са радом као Пастеров завод, прва здравствена установа за превентивну медицинску заштиту на Балкану.

Приземна грађевина, основе у облику слова П у првобитном централном габариту, са средишњим холом на који се надовезују по две просторије за прегледе и по једна пространа лабораторија, добија дугу хоризонталну силуету доградњом бочних крила 1926., када је претворена у Епидемиолошки, па у Хигијенски завод, али су симетричност и стилске одлике сачувани.

Зграда је академски компонована, у духу еклектичких схватања са декоративним елементима ренесансе и класицистичким поретком у систему декорације и строгој геометријској структуралности маса.

Конзерваторско-рестаураторски радови завршени су 1984, после чега је зграда добила нову намену (Музеј здравствене културе, седиште Српског лекарског друштва и Школа здравственог образовања).