Стационар који заузима простор у западном делу Нишке Бање, у Улици Видоја Јовановића, настао је 1981. године, обједињавањем, адаптацијом и доградњом неколико постојећих вила, које су, нажалост, тиме у великој мери изгубиле пређашње квалитете стамбених грађевина из 30-их година прошлог века.

Урбанистички пројекат под називом „Четири виле у Нишкој Бањи“ израдио је 1979. године нишки арх. Михаило Медведев, а у плану је било да стационар обухвати 4 виле: Вилу „Зоне“ („Топлица“ касније), Вилу Ерна, Вилу Чавдаревића и Вилу Теокаревића. Само Вила Теокаревића није укључена у реализацију и остала је ван комплекса. Пројекат повезивања више вила у јединствени медицински објекат урадили су архитекти Александар Буђевац, пројектант комплекса, и Слободанка Ферик, Иван Голубовић, Слободан Вучковић и Мирјана Даковић, који су били задужени за објекте појединачно.

Обједињени објекти повезани су застакљеним пасарелама и садрже терапијски блок, смештајни капацитет од 102 лежаја, ресторан, кафе бар, ТВ салу. Комплекс стационара уређен је као ексклузивни парк са каскадним шеталишним серпентинама, фонтанама и богатом вегетацијом, која је настала по пројекту београдског арх. Љиљане Бабић.