Својом карактеристичном фасадом у улици Вожда Карађорђа бр. 4-10, овај стамбени објект изграђен 1957.г. издваја се од осталих објеката Михајла Митровића изведених у Нишу педесетих година 20. века. Може се чак рећи да је то његово најбоље дело. У решавању фасаде су, осим архитектонских, евидентни и ликовни елементи који наговештавају долазећу фазу – особену ауторску архитектуру касне Модерне. Аутор је комбиновао различите материјале (стакло, алуминијум, мермер, бетон, малтер), форме и величине отвора да би добио задовољавајући ликовни квалитет. Дугачак фронт фасаде, са невеликом спратношћу, повезује још један Митровићев објект – 11-спратницу са западне стране (тзв. „Шестицу“) и хотел „Ниш“ са источне стране.

У решавању функционалне шеме станова, архитекти су се у тадашњој Југославији придржавали принципа скромних стандарда, који су били општи захтев економије. Међутим, управо ту су они доказивали своје умеће, пројектујући мале али удобне станове, и поштујући правилну оријентацију просторија. У овом случају, степениште и споредне просторије груписани су према северу одн. улици а стамбене према југу и мирном дворишту. У поткровљу су били предвиђени сликарски атељеи.