На самом почетку Обреновићеве улице, са леве стране, изграђена је 1956.г. једна од првих колективних стамбених зграда, када у Нишу, после Другог светског рата, почиње интензивна стамбена изградња. Постојећа градска урбанистичка матрица реконструише се рушењем старих и изградњом нових објеката. Инвеститори су углавном Армија, значајнија јавна предузећа и установе.

Пројектант је      Михајло Митровић, један од најзначајнијих српских архитеката и публициста новијег доба. Сматра се репрезентом тзв. ауторске архитектуре и њене романтичне варијанте. У Нишу постоји доста његових стамбено-пословних објеката из овог периода, а разрађивао је и урбанистички план Ниша из 1953.г.

Архитектура овог периода се сврстава у тзв. касну Модерну, коју карактерише рационалност, са функционалним решењима основа које прати логично обликовање маса. Аутори тог периода решавају фасаде комбиновањем геометријских форми које прате конструкцију и употребом различитих боја и начина завршне обраде. Често се користе ликовни елементи – мозаик, мурал и сл. као и нови материјали – метал и стакло, а квалитет занатских радова је висок. Фасада је обновљена 2013.г.